Svi glagoli u većini su u aktivnom obliku. Aktivni oblik govori da subjekt radi ono o čemu glagol govori.
| Pigen spiser et æble. | Djevojčica jede jabuku. |
Pigen je subjekat a spiser je glagol u aktivnom obliku. Glagole nalazimo i u pasivnom obliku. Pasivni oblik označava, da subjekat nije aktivan već pasivan.
| Et æble spises af pigen. | Jabuku jede djevojčica. |
Et æble je subjekt, a spises je glagol u pasivnom obliku a af pigen je prjedloška odredba. Et æble je subjekat ali naravno neaktivan.
Pasivni oblik može da se gradi na dva načina. Ili da se dodaje nastavak -s na kraju glagola, ili sa jednim od oblika at blive i kratkim oblikom pridjeva.
Pasivni oblik sa svršetkom -s se koristi, kad je nešto uopšteno i kad se dešava često. Taj oblik se koristi u radnim upustvima. Ako je sadašnje vrijeme nastavak -s se dodaje na neodređen glagolski oblik. Ako je prošlo vrijeme dodaje se nastavak -s na oblik prošlog vremena.
Grøntsagerne koges i 15 min. |
Povrće se kuha 15 min. |
Stoffet sys sammen i siderne. |
Štof se šije na ivicama. |
Postkassen tømtes kl. 9. |
Poštansko sanduče se praznilo u 9 časova. |
Pasivni oblik sa jednim oblikom at blive i kratkim oblikom pridjeva (pogledaj 1.5 Perfekat) upotrebljava se, kada se govori o radnji, koja se dešava samo jednom. U govornom jeziku najčešće se u prošlom vremenu upotrebljava blev, a ne nastavak -s, iako se govori o radnji, koja se dešava mnogo puta.
Et æble bliver spist af pigen. |
Jabuku jede djevojčica. |
Et æble blev spist af pigen. |
Jabuku je pojela djevojčica. |
Poređenje:
U bosanskom, hrvatskom, srpskom jeziku pasivni oblik se gradi kao u danskom. Ako se govori o nesvršenoj radnji ili nečemu uopštenom, pasivni oblik se konstruiše sa rječicom se i oblikom sadašnjeg ili prošlog vremena. A ako je svršena radnja, pasivni oblik se konstruiše sa jednim oblikom pridjeva. Ako je aktivni vršilac radnje izražen prjedloškom odredbom, u bosanskom, hrvatskom, srpskom jeziku se upotrebljava aktivna rečenica sa obrnutim redom riječi.
Jabuku jede djevojčica.